Strategija za knockout turnire: zašto klasičan MTT pristup ne radi
Knockout turniri su jedni od najpopularnijih formata u online pokeru, ali i jedni od najpogrešnije igranih. Razlog je jednostavan. Većina igrača ulazi u KO turnir sa istim mindsetom kao u klasični MTT, a onda odjednom počne da juri bounty kao da je besplatan novac.
U praksi, to vodi do:
- preširokih callova,
- loših all-in odluka,
- brzog gubitka stacka.
Strategija za knockout turnire mora biti drugačija jer se struktura nagrada menja. Ne igraš samo za poziciju i final table, već i za trenutne isplate kroz bounty nagrade. Međutim, to ne znači da je svaki bounty vredan rizika.
Najveća veština u KO turnirima nije hvatanje svakog bountyja, već razlikovanje dobrog bounty spot-a od lošeg.
Kako funkcionišu KO i PKO turniri
Pre nego što pričamo o strategiji, moramo razjasniti format.
Klasični KO turniri
U standardnom knockout turniru:
- deo buy-ina ide u nagradni fond,
- deo buy-ina ide u fiksni bounty,
- svaki put kada eliminišeš igrača, dobijaš njegov bounty.
Bounty je uvek iste vrednosti i ne raste.
Progressive Knockout (PKO)
U PKO turnirima:
- kada eliminišeš igrača, dobijaš samo deo njegovog bountyja,
- preostali deo se dodaje tvom bountyju,
- što dalje stižeš, tvoj bounty raste.
To znači da:
- tvoj život u turniru vredi sve više,
- drugi igrači imaju veći motiv da te eliminišu.
PKO format je kompleksniji i zahteva dublje razumevanje vrednosti stacka i rizika.
Prava vrednost bounty nagrade
Najveća greška početnika je razmišljanje:
“Bounty je isto što i keš”.
To nije tačno.
Bounty ima efektivnu vrednost, koja zavisi od:
- visine bountyja,
- veličine stacka,
- faze turnira,
- strukture isplata.
Primer:
- ako je bounty 10 evra,
- ali rizikuješ ceo stack koji ima ICM vrednost od 50 evra,
onda taj call nije dobar, čak i ako imaš blagu prednost u žetonima.
U ranoj fazi turnira, bounty vredi relativno malo u poređenju sa stackom. Kako turnir odmiče i stackovi se smanjuju, bounty dobija veću relativnu vrednost.
Kada loviti bounty, a kada ga ignorisati
Ovo je ključni deo strategije.
Dobri bounty spotovi
Lov na bounty ima smisla kada:
- pokrivaš protivnika po stacku,
- bounty čini značajan deo efektivne nagrade,
- imaš jasnu equity prednost.
Tipičan primer:
- protivnik ima 10 bb,
- ti imaš 30 bb,
- bounty je velik u odnosu na buy-in.
U tom slučaju, možeš callovati šire nego u klasičnom MTT-u, jer dobijaš dodatnu vrednost čak i ako ispadneš kasnije.
Loši bounty spotovi
Bounty treba ignorisati kada:
- si short stack,
- bounty je mali u odnosu na rizik,
- call zahteva marginalnu ruku.
Najskuplje greške nastaju kada igrači:
- calluju all-in sa slabim rukama,
- samo zato što “ima bounty”.
To je upravo ono što kazina i softver žele da radiš.
ICM i bounty: najčešća zamka
Kako se približava bubble, final table ili pay jumpovi, ICM dobija ogromnu težinu.
U tom trenutku:
- bounty gubi deo vrednosti,
- preživljavanje dobija na značaju,
- svaka greška se skupo plaća.
Primer:
- ostalo je 2 mesta do ITM,
- short stack gura all-in,
- bounty izgleda primamljivo.
U klasičnom KO turniru, često je ispravno foldovati čak i ruke koje bi ranije callovao. Razlog je što ICM kazna za ispadanje prevazilazi vrednost bountyja.
Prilagođavanje rangeova u KO turnirima
Jedna od najvećih razlika u odnosu na klasične MTT-ove je širenje call rangeova, ali samo u pravim situacijama.
Call range protiv short stacka
Kada pokrivaš short stack sa velikim bountyjem:
- možeš callovati šire,
- ali i dalje moraš imati solidan equity.
Na primer, ruke poput:
- srednjih parova,
- jačih broadway kombinacija,
postaju profitabilnije nego u standardnom MTT-u.
Push range kada imaš veliki bounty
Ako imaš veliki bounty na glavi:
- protivnici će te callovati šire,
- tvoj fold equity opada.
To znači da moraš:
- suziti push range,
- izbegavati marginalne shoveove.
Mnogi igrači ignorišu ovaj aspekt i “samoubiju se” jer ne prilagode strategiju.
Tipični scenariji i praktični primeri
Scenario 1: Rani turnir, mali bounty
Rani nivo, deep stack, mali bounty.
Ispravna odluka:
- igraj skoro kao klasičan MTT,
- bounty ignoriši osim u očiglednim spotovima.
Scenario 2: Srednja faza, short stack sa velikim bountyjem
Ovde:
- bounty ima realnu vrednost,
- možeš callovati šire,
- ali ne bezglavo.
Ako imaš 45 do 55 posto equityja, bounty često pravi razliku između folda i calla.
Scenario 3: Bubble ili final table
U ovoj fazi:
- bounty je sekundaran,
- ICM dominira,
- greške su ekstremno skupe.
Najbolji igrači u ovoj fazi prestaju da love bountyje i fokusiraju se na strukturu isplata.
Najčešće greške u knockout turnirima
- Callovanje all-inova samo zbog bountyja
- Ignorisanje ICM-a u kasnoj fazi
- Preširoki shoveovi sa velikim bountyjem
- Potcenjivanje vrednosti stacka
- Emocionalno igranje “za osvetu” bountyja
Ako eliminišeš samo jednu od ovih grešaka, tvoj ROI u KO turnirima će se vidljivo poboljšati.
Zaključak: bounty je bonus, stack je oružje
Strategija za knockout turnire ne svodi se na lov na bountyje, već na balans između rizika i nagrade.
Bounty:
- ubrzava profit,
- ali ne zamenjuje stack.
Stack:
- daje pritisak,
- omogućava dublji prolaz,
- povećava dugoročnu vrednost.
Najbolji KO igrači ne jure svaki bounty. Oni biraju borbe koje mogu da dobiju, a izbegavaju one koje mogu da ih izbace iz turnira.
Ako to zapamtiš, knockout turniri će prestati da budu haotični i postaće jedna od najprofitabilnijih formi turnirskog pokera.
FAQ
Da li u KO turnirima treba uvek callovati šire?
Ne. Samo kada bounty realno kompenzuje rizik.
Da li je PKO teži od klasičnog KO formata?
Da, jer vrednost bountyja raste i utiče na ponašanje protivnika.
Kako da znam da li je bounty vredan calla?
Uporedi vrednost bountyja sa ICM vrednošću tvog stacka.
Da li short stack treba agresivnije da juri bountyje?
Ne nužno. Short stack mora igrati disciplinovanije jer nema prostora za greške.
Koja je najveća greška početnika u KO turnirima?
Tretiranje bountyja kao besplatnog novca i ignorisanje dugoročne vrednosti stacka.
