Džejms Batler Hikok poznatiji je kao “Divlji Bil” Hikok. Stekao je veliku slavu još za života, dobrim delom zahvaljujući brojnim neverovatnim i često izmišljenim pričama koje je pričao o sebi. Međutim mnoge uzbudljive priče stvarno su se dogodile i obeležile njegov život, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji jednog Amerikanca.
Uvod u život i karijeru Divljeg Bila
Divlji Bil je rođen i odrastao na farmi u severnom Ilinoisu. Četvrtu deceniju 19. veka, ali i naredne u kojima je on rastao, obeležili su vreme bezakonja i osvetničke aktivnosti, koje su bile proširene zbog uticaja grupe poznate kao “Banditi prerije”.
Privučen ovakvim načinom života, umesto da ga se plaši i izbegne ga, beži na zapad sa 18 godina kao begunac od pravde. Radio je prvo kao vozač diližanse, a potom kao šerif u pograničnim teritorijama Kanzasa i Nebraske.
Tokom Američkog građanskog rata borio se i špijunirao za vojsku Unije, a nakon rata stekao slavu kao izviđač, strelac, glumac i profesionalni kockar. Njegovo poslednje navedeno zanimanje je za nas izuzetno interesantno, ako se uzme u obzir činjenica da je i život izgubio za kockarskim stolom. Učestvovao je u nekoliko čuvenih obračuna tokom svog života i čak hladnokrvno ubio nekoliko čoveka, što ga je činilo još strašnijim nego što je uistinu bio.
Kratka biografija
Džejms Batler Hikok rođen je 27. maja 1837. u Homeru, Ilinois, u porodici Vilijama Alonza Hikoka, farmera i abolicioniste, i njegove supruge Pamelije Hikok (rođene Batler). Veruje se da je njegov otac koristio porodičnu kuću, koja danas više ne postoji, kao stanicu na Podzemnoj železnici. Bio je četrto od šestoro dece u porodici.
Još od malih nogu, Hikok je bio odličan strelac i lokalno je bio poznat po svom izuzetnom umeću sa pištoljem. Godine 1855, u 18. godini, Hikok je pobegao iz Ilinoisa nakon tuče sa Čarlsom Hadsonom.
Interesantno je da su tokom ove tuče obojica mladića pala u kanal i pogrešno pomislili da su ubili jedan drugog. Hikok je otišao u Levenvort, u teritoriji Kanzas, gde se pridružio “Vojsci slobodne države” (poznatoj kao “Džejhokeri”), antirobovlasničkoj grupi aktivnoj tokom perioda poznatog kao “Krvarenje Kanzasa”.
Imao je različite nadimke, ali mu je nadimak Divlji Bil ostao do kraja života, a on je i najbolje opisivao njegovu neobuzdanu prirodu.
Prvi susreti sa pokerom
Prvu susret sa pokerom došao je nakon rata, kroz druge aktivnosti koje je Divlji Bil obavljao. Kako je važio za neustrašivog čoveka koga niko nije mogao da uplaši, poker igra donela mu je samo potvrdu negove neustrašivosti.
Malo po malo razvijao je svoje sposobnosti igre. Igrao je sve popularne kazino igre ali samo ga je jedna najviše privlačila, a to je bio upravo poker. Usavršio je tehnike pokera i stalno pobeđivao i zarađivao na njemu.
Osvajanje ugleda u poker zajednici
Nakon rata, Hickok se posvetio kockanju, a posebno je poker bila njegova velika strast. Njegova smirenost i sposobnost čitanja protivnika doneli su mu poštovanje među kockarima. Međutim, njegova sklonost ka hvalisanju često je dovodila do sukoba, jer su mnoge njegove priče bile preuveličane ili izmišljene.
Stavljanje Divljeg Bila na mapu pokeraša
Hickokova smrt 2. avgusta 1876. godine u Deadwoodu, teritorija Dakota, postala je legendarna u poker svetu.
Iako je dosta čoveka i on sam ubio, dok je igrao poker u salunu, ubijen je pucnjem u potiljak od strane Jacka McCalla.
U trenutku smrti, držao je ruku sa dva crna asa i dve crne osmice, što je kasnije postalo poznato kao “mrtvačka ruka” u poker terminologiji. Ovaj događaj učvrstio je njegovu legendu i zauvek ga povezao sa istorijom pokera.
Divlji Bil Hickok ostaje ikona američkog Divljeg zapada, a njegov život i smrt nastavljaju da fasciniraju i inspirišu mnoge generacije. Mnogi mediji pisali su da je umro onako kako je i živeo – za trenutak.
Prepoznatljiv stil igre
Poznat kao opak čovek koji je nosio reputaciju da može pucati i ubiti hladnokrvno čoveka, Divlji Bil opisivan je upravo kao takav i za stolom.
Poznata strategija i taktike
Kada pišemo o strategijama i taktikama u pokeru kojima je ovaj veliki igrač pribegavao, moramo da naglasimo da su sve one bile dobro promišljene i nadograđivane njegovim bogatim iskustvom u igri.
- Smirenost i pronicljivost – Divlji Bil Hickok bio je poznat po svojoj sposobnosti da ostane smiren pod pritiskom, što mu je omogućavalo da donosi racionalne odluke tokom igre.
- Čitanje protivnika – Njegova veština opažanja suptilnih znakova i ponašanja drugih igrača davala mu je prednost u predviđanju njihovih poteza.
- Agresivna igra – Hickok je često koristio agresivnu strategiju klađenja kako bi dominirao stolom i naterao protivnike na greške.
Njegova osobina koja je najviše nervirala protivnike bila je upravo njegova sposobnost predviđanja njihovih poteza, zato je često i dolazilo do sukoba za stolom. Morao je uvek da bude oprezan i da bira mesto na kojem će sedeti i igrati tako da mu niko ne prilazi s leđa, ali upravo jedna takva neopreznost koštala ga je života.
Veze sa kontroverzama i nepristojnima metodama
Kako je Divlji Bil imao reputaciju opasnog čoveka van stola, ona ga je pratila i u poker igrama. Primao je različite optužbe za svoje ponašanje za stolom.
- Optužbe za varanje – Iako nije bilo konkretnih dokaza, neki su ga optuživali za korišćenje nepoštenih taktika tokom igre.
- Sukobi sa protivnicima – Njegova strastvena priroda i želja za pobedom ponekad su dovodile do verbalnih i fizičkih sukoba za stolom.
- Upotreba zastrašivanja – Kao poznati revolveraš, Hickok je mogao koristiti svoju reputaciju kako bi zastrašio protivnike i stekao psihološku prednost.
Smrt Divljeg Bila i ‘Dead Man’s Hand’
Smrt Divljeg Bila, kao što smo već pomenuli, došla je za pokeraškim stolom.
Detalji njegove smrti
Pogledajte precizne detalje vezane za smrt velikog revolveraša i poker majstora.
- Datum i mesto – 2. avgusta 1876. godine, u salunu Nuttal & Mann’s No. 10 u Deadwoodu, teritorija Dakota.
- Ubica – Jack McCall, nezadovoljan kockar koji je prethodnog dana izgubio novac protiv Hickoka.
- Okolnosti: Hickok je obično sedeo leđima okrenut zidu radi sigurnosti, ali tog dana je bio primoran da sedi leđima okrenut vratima, zato što je mesto pored zida bilo zauzeto. McCall je iskoristio priliku i pucao mu u potiljak, usmrtivši ga na mestu.
Ruka koja je označila njegovu pogibiju: ‘Dead Man’s Hand’
Posle smrti Divljeg Bila, ustalio se izraz ‘Dead Man’s Hand’ koji se vezivao za karte koje je Bil imao u ruci u momentu kada je izgubio život.
- Sastav ruke – Prema legendi, Hickok je držao par crnih asova i par crnih osmica u trenutku smrti.
- Poreklo naziva – Ova kombinacija karata postala je poznata kao “Dead Man’s Hand” (ruka mrtvog čoveka) zbog tragičnog događaja.
- Istorijska tačnost – Iako je ova priča široko prihvaćena, neki izvori ukazuju na to da tačan sastav Hickokove ruke nije zabeležen u to vreme, a termin “Dead Man’s Hand” imao je različita značenja pre nego što je povezan sa Hickokom.
Igra koja je postala simbol njegove sudbine
“Dead Man’s Hand” postala je sinonim za nesreću i tragične događaje u poker zajednici. Ova priča je inspirisala brojne knjige, filmove i pesme, učvršćujući Hickokovu legendu u američkoj istoriji. Iako je priča o “Dead Man’s Hand” duboko ukorenjena u folkloru, istoričari i dalje raspravljaju o njenoj verodostojnosti zbog nedostatka savremenih dokaza.
Divlji Bil Hickok ostaje ikona Divljeg zapada, a njegova smrt i “Dead Man’s Hand” nastavljaju da intrigiraju i inspirišu generacije ljubitelja istorije i pokera.
Divlji Bil – Inspiracija za brojne filmove
Iako je Divlji Bil Hikok i sam bio glumac, čitav njegov način života bio inspiracija za brojne filmove koji prikazuju njegov život i legendarne podvige.
“Divlji Bil” (1995)
Režija: Volter Hil. Džef Bridžis tumači lik Divljeg Bila, prikazujući njegov život od ranih dana do tragične smrti u Deadwoodu.
“Priča o Divljem Bilu Hikoku” (1953)
Režija: Vilijam A. Velman. Geri Kuper igra glavnu ulogu, fokusirajući se na Hikokove avanture i njegov odnos sa Kalmity Džejn.
“Buffalo Bill and the Indians, or Sitting Bull’s History Lesson” (1976)
Režija: Robert Altman. Pol Njumen glumi Bafalo Bila, dok je Divlji Bil prikazan kao deo njegovog Wild West šoua.
“Deadwood” (2004-2006)
Televizijska serija koja prikazuje život u gradu Deadwood, gde je Divlji Bil, koga glumi Kit Karedin, proveo poslednje dane.
“Mladi Bil Hikok” (1940)
Režija: Džozef Kejn. Roj Rodžers tumači mladog Hikoka, fokusirajući se na njegove rane godine i put do slave.
Ovi filmovi pružaju različite perspektive na život i legendu Divljeg Bila Hikoka, od njegovih ranih dana do poslednjih trenutaka. Posebno je interesantan film iz 1995 godine koji je na najverodostojniji način prikazao detalje iz života Divljeg Bila.
Legenda koja nadmašuje stvarnost
Divlji Bil Hikok ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Divljeg zapada, ali i u svetu pokera. Njegova hrabrost, veštine i sklonost ka preuveličavanju priča o sebi stvorile su legendu koja i danas fascinira.
“Dead Man’s Hand” postala je simbol nesreće, dok njegov život i smrt predstavljaju neraskidivu vezu između kocke, opasnosti i sudbine. Iako je njegov kraj bio tragičan, on je na neki način bio u skladu s njegovim životnim stilom – Divlji Bil je otišao onako kako je i živeo, za stolom, usred igre.
Njegova ličnost ostala je za njim da živi kroz filmsko platno nekih od najboljih režisera svih vremena, pripovedajući legendarne priče i neustrašivom revolverašu i poker igraču.
